Са развојем индустрије синтетичких материјала, велики број синтетичких смола коришћен је у областима као што су изградња, транспорт, електрични уређаји, ваздухопловство и свакодневне потрепштине. Због запаљивости једињења органске смоле, људи су постепено изнели све хитније захтеве за ретарденцију пламена материјала. Сврха употребе ретарданта за пламене је да се пламен запаљивих материјала постане споро - да се споро спали када у контакту са извором ватрогасца и да брзо престане да гори и угаси када напуштате извор ватре. Треба рећи да се синтеза топлоте - отпорних материјала са високом стабилношћу кисеоника такође може размотрити у смањењу запаљивости полимера, али такви полимерни материјали често имају високе трошкове и тешко је испунити друге захтеве. Стога је додавање ретарданта пламена практична и економски изводљива метода Постоје две методе класификације за успоравања пламена.
Класификовано по композицији на следећи начин:
Поратници за адитив углавном укључују фосфатне естере, халогеношене лампе и оксидне премазе. Једноставно су помешани са полимерима и не пролазе хемијске реакције. Реактивни ретарданти за пламен користе се као сировине у полимерном припреми и постају део полимерних молекула кроз хемијске реакције. Стога имају мало утицаја на перформансе пластике и дуго су дуго- трајна ретардација пламена. Они углавном укључују халогениране киселине и фосфор који садрже полиоле.
Основни захтеви за ретарданте пламена су следећи:
(1) успон за пламене не смањују физичка и механичка својства полимера, односно, након прераде пламена, првобитна физичка и механичка својства пластике се не погорша, посебно без смањења температуре деформације, механичке чврстоће и електричних карактеристика;
(2) Температура распадања од пламена мора се прилагодити термичкој температури полимера да би се постигао ефекти ретарданта пламена. Ароманти без халогена не би се не би требали разградити током прераде пластике и обликовања да спрече гас који се генерише распадањем од загађења оперативног окружења и проузрокујући промену боје готове производа;
(3) има издржљивост, а њен ефекат ретарданта не може нестати током употребе материјала;
(4) има отпорност на временске прилике;
(5) ниска цена постаје све важна јер количина ретарданта пламена додаје се производима тежи да се повећа
Од 1970-их, уз широку употребу пластике у разним секторима, а многе земље имају све строге захтеве за запаљивост пластичних материјала, тако да су се ретардантци пламеновали брзо развили и најбрже је растуће врсте пластичних адитива. Тренутно су производња и потрошња средстава за пламен постигли значајан обим и истраживачки рад је такође веома активан и Сједињене Државе су главни произвођач и потрошач ретарданта за пласте, секунде само пластификаторима у погледу потрошње и на другом месту у категорији целог материјалног адитива. Тренутно главни потрошачи спокотишта пламена су полиетилен оксид, полиетилен терефталат, незасићени полиестер и полистирен. Процент пламена - ретардираног пластике је највеће и најбрже раст је полиуретанска рибачка пластика.
